U fokusu - Srbija

Na BDP utiču i kriza i manjak investicija

Kako je nedavno istakao predsednik Srbije Aleksandar Vučić, to su važne vesti jer zemlja nije stala kada je reč o dovođenju investitora, iako je nivo ulaganja za 46 odsto niži u odnosu na lane.

Ekonomisti podsećaju da strane direktne investicije (SDI) ne moraju da budu samo investicije u fabrička postrojenja već predstavljaju i ulaganja u sektor kapitala, trgovanje hartijama od vrednosti... Ističu da SDI nisu rezervisane samo za zemlje u razvoju nego baš naprotiv, toga je najviše u razvijenim zemljama. U tom smislu, dodaju ekonomski stručnjaci, smanjenje ili povećanje ukupne količine takvih ulaganja u nekoj zemlji, uključujući i Srbiju, ne mora da znači da će zbog toga proizvodnih pogona nadalje biti manje ili više.

Prof. Ljubodrag Savić, s Ekonomskog fakulteta u Beogradu, podvlači da to što je nivo ulaganja u Srbiju za 46 odsto niži u odnosu na prošlu godinu ne znači da će za toliko da opadne i BDP niti da će se dogoditi ozbiljniji privredni pad.

– Zbog smanjenja investicija ekonomskog pada će svakako biti, ali treba znati da je ipak učešće SDI u BDP-u od osam do deset odsto, kako u kojoj zemlji. Umanjenje stope rasta možemo da očekujemo, ali ne treba investicije i BDP direktno dovoditi u vezu, u smislu da će ako opadne ulaganje automatski da padne i ekonomija zemlje – objašnjava prof. Savić.

Pored tekućih posledica, možda još veća posledica pada investicija u Srbiji je, dodaje on, čitav splet kriznih događaja u zemlji koji umesto da se smiruju i dalje eskaliraju.

– I time se šalje loša poruka, pre svega stranim investitorima, ne samo onima koji su planirali da dođu nego i onima koji su već ovde. Da li će oni sada nastaviti proizvodnju ili odložiti planiranu investiciju, to je veliki znak pitanja. Drugo, postoji i mnogo investitora koji su odustali od ulaganja u Srbiju, ali ne zbog blokada u Srbiji i ne samo od Srbije. Odustali su od investiranja, i to je tako u mnogim regionima. Evo, primer je Amerika, u kojoj Tramp ne bi uvodio onoliko velike carine kao što uvodi da može da „pegla” proizvodnju kao što je to radio ranije. I u tom kontekstu treba posmatrati probleme u investiranju. Dakle, udruženi faktori utiču na BDP, a tu je i rat u Ukrajini, a ne samo manjak investicija – zaključuje prof. Savić.

Ekonomski stručnjaci podsećaju da su strane direktne investicije samo jedna u nizu komponenti koje čine ekonomski rast. Predsednik Vučić je ipak nedavno podsetio da očekuje da će posle najavljenog dolaska novih investitora u Niš „neki prethodni investitori koji su dolazili kao deo radno intenzivne industrije i koristili jeftinu radnu snagu ili otići ili neće moći da podnesu povećanje minimalca na 550 evra”.

Prof. dr Miloš Erić, ekspert za oblast ekonomije na fakultetu FEFA u Beogradu, podseća da je struktura stranih direktnih investicija veoma bitna, ali da postoje okolnosti u kojima bi smanjenje investicija bila na neki način dobra vest.

– U smislu dobra vest, kao znak sazrevanja makar nekih grana privreda, da nadalje ne moramo da zasnivamo konkurentnost privrede na jeftinoj ceni rada. Jer strane direktne investicije, ako su bazirane na jeftinoj radnoj snazi, nisu mnogo dobrodošle – ističe prof. Erić.